Časopis „Oksimoron” predstavlja satiričnu priču Ane Stjelje pod naslovom „Gospodin ministar”
Došao je i taj dan. Odluka je pala! I zvanično je objavljena vest da počinje potraga za novim ministrom kulture. Formirana je i komisija sa najvišeg vrha. Tri čoveka, jedan u sivom i dva u crnim odelima, dobila su zadatak da pronađu ličnost koja bi bila pogodna za ministra, ovako važnog i za vladu, vrlo dragocenog ministarstva. Onaj u sivom odelu je već izabran za zamenika budućeg ministra a ova dvojica u crnim odelima, za njihove lične vozače i lično obezbeđenje. Jednim potezom dve muve!
Već izabrani zamenik budućeg ministra, uložio je sve svoje napore ne bi li pronašao adekvatnu ličnost, onog pravog „gospodina ministra“. Od kada je „procurela“ informacija da je on taj kome je dopalo da pronađe pravu osobu za ovako važan i uzvišen položaj, danima nisu prestajali da mu zvone telefoni. Dobijao je sms poruke, ali i poruke preko, fejsbuka, tvitera i svih mogućih društenih mreža na kojima je imao svoj profil. Ali, čovek u sivom je dobro znao svoj posao. Poslušan i krajnje oprezan, držao se dogovora s vrha – naći osobu koja će što manje privlačiti pažnju, o kojoj se ništa ne zna, dakle tabula raza. Takvu osobu je, razume se, bilo teško naći jer se o svakom manje-više već sve zna.
No mudri i pronicljivi izabrani zamenik budućeg ministra, samo njemu znanim kanalima, saznao je da na jednom groblju na periferiji grada, radi čovek koji odgovara tom profilu. Stoga se čuvena trojka, čovek u sivom i dvojica u crnim odelima, prvo uputila na to groblje. I zaista, kad su došli i kad su videli o kakvom čoveku se radi, bili su blizu odluke da ga povedu sa sobom. Ipak, pre nego što su mu prišli, malo su se raspitali po groblju i ponešto saznali o njemu. Svi sa kojima su razgovarali, pohvalno su govorili o tom čoveku, naglašavajući kako je veoma vredan, kako vodi brigu o grobovima, održava ih čistim, skuplja bačeno cveće i vraća ga na mesto, a pritom nit romori nit govori. Niko zapravo i ne zna ko je on i kakva je njegova životna priča. Ovaj poslednji podatak je presudio. Čuvena trojka, prišla je čoveku baš kad je završavao sa uređivanjem groba jednog poznatog pesnika.
− Dobar dan, mi smo iz ministarstva. Da li biste bili ljubazni da pođete s nama.
Čovek ih je začuđeno pogledao i upitao:
− Je l’ neko umro? Treba li neki grob da se uredi?
Čuvena trojka nije imala vremena da mu objašnjava. Važno im je bilo da ga što pre strpaju u kola kako bi obavili svoj zadatak.
− Gde me vodite, pa ja nisam ništa uradio! Ja sam običan grobar.
− Ma, nismo mi iz policije, niti Vas hapsimo. Samo Vas uljudno molimo da pođete s nama, u putu ćemo Vam sve objasniti. I tako i bi!
Dok su se vozili luksuznim kolima, sa zatamnjenim staklima, čovek koji je do pre neki minut bio grobar, osetio je potrebu da opet nešto pita:
− Izvinite, zašto sam Vam ja potreban? Ne bih da izostajem s posla.
Prvo se naravno oglasio čovek u sivom:
− Vi od danas više niste grobar, već ministar Grobarov! Obavljaćete jednu jako važnu funkciju u vladi. Je l’ znate šta znači reč “funkcija”?
Čovek, zblanut, zaćuta. Trojka to protumači kao dobar znak. Što manje zna, to bolje. Čovek u sivom odmah poče da izdaje naredbe svojim ljudima u crnim odelima:
−Ti − obrati se prvom − nađi frizera, manikira, pedikira i sve što treba, da se čovek upristoji, ne može ovakav u zgradu vlade. A ti − obrati se drugom− da odeš do onog mog butika da mu kupiš odelo, košulju, kaiš i cipela. Hoću sve da bude gotovo za sat-dva. Popodne će biti i zvanično predstavljen vrhu. Čim to završite, dovedite mi ga u kancelariju.
I zaista, ne prođe ni dva sata, ekspeditivni uposlenici izabranog zamenika budućeg ministra, dovedoše čoveka u zamenikovu kancelariju. Kada se čovek koji je do pre samo par sati bio grobar, neuredan, neuglađen i zarastao u bradu, pojavio na vratima kabineta u kome će se nalaziti i njegova buduća kancelarija, zamenik je vidno bio oduševljen promenom.
− Sjajno, gospodine ministre, moje čestitke! Momci su se, vidim, baš potrudili.
Zameniku se posebno dopao modni stil koji je baš pristajao novom ministru. Uredno podšišana frizura, obrijana brada, elegantno odelo s jednim cvetićem u reveru čisto da se dâ taj umetnički pečat, jer biti ministar nije obična stvar!
I dalje se diveći transformaciji jadnog grobara, zamenik reče:
− Moje poštovanje, ja sam Trgovčević, Vaš zamenik. Ja sam već izabran, a Vi ćete biti izabrani danas. Inače, ja sam godinama unazad radio u ministarstvu trgovine, a od ove godine, eto, pripalo mi je mesto u novom ministarstvu. Biće mi drago da Vam budem na usluzi gospodine ministre! Vi slobodno uđite u svoju kancelariju, vidite kako izgleda, proverite da li biste možda želeli da Vam nešto još dostavimo, a dok Vi to gledate, ja ću da pripremim neka dokumenta. Danas Vas zvanično predstavljamo najvišem vrhu.
Čovek, šta će, posluša i ovaj put. Uđe u svoju kancelariju i zatvori vrata. Nakon nekog vremena, pokuca njegov zamenik:
− Jeste li se smestili? Kako Vam se čini?
− Sve je lepo, samo, nedostaju knjige, nema nijedne knjige u kancelariji.
− Knjige kažete? Šta će Vam knjige, ko još danas čita knjige? Nećete imati vremena za to. A vi ste ljubitelj knjiga, gospodine ministre?
− Ja sam ljubitelj umetnosti i kulture, a posebno volim da čitam knjige.
Pre nego što i dovrši misao, prekide ga zamenik svojim gromkim glasom:
− Sjajno, gospodine ministre, znači pravu osobu smo izabrali.
To izgovori a kroz telo mu prođe jeza i obli ga hladan znoj. Kakve knjige, kakva umetnost, pa još i ministar kulture!− pomisli zamenik u sebi. Da možda nije pogrešio, šta ako ovaj grobar baš i nije najpodobniji, a onda pomisli da je već kasno i da nema nazad. Šta je tu je.
− Kad smo već kod toga šta volite, zamolio bih Vas za par ličnih podataka. To je naravno samo za vrh, inače za narod Vi ćete biti ministar Grobarov, ne brinite.
Čovek slegnu ramenima i poče da govori:
− Moje ime je Svetozar Ubiparip. Prijatelji i porodica, dok sam ih još imao, zvali su me Toza, sad me na groblju zovu Toza Vampir. Rođen sam u prestonici pre pola veka. Doktor sam filozofskih nauka, književnik i prevodilac s nekoliko jezika. Objavio sam na desetine knjiga i filozofskih rasprava. Kad sam ostao bez posla, izbačen sam na ulicu, ostavili su me žena, deca i prijatelji. Pošto sam svom prijatelju, čuvenom pesniku stalno dolazio na grob od kada je nesrećnik preminuo od gladi, odlučio sam da potražim posao na groblju. Nisu znali ništa o meni pa su mi odmah dali posao, a vidim i Vi ste se danas ponudili. Baš Vam hvala. Konačno da se neko seti....
Dok je budući ministar izlagao svoj kratki ekspoze o svom intelektualnom ali nesrećnom životu, njegov izabrani zamenik je polako počeo da gubi živce. Pade mu mrak na oči. Svetozar je i dalje nabrajao svoja dotadašnja dostignuća.
− Inače moja naučna studija o ...
− Ma kakva naučna studija, čoveče! − zaurla zamenik. − Šta Vi to pričate? Pa zar Vi niste običan grobar, niko i ništa, čovek bez biografije? Mi smo takvog tražili!
−Nažalost, imam bogatu biografiju, brojne nagrade, priznanja...
− Umuknite više, čoveče. Ne mogu da Vas slušam. Za sat vremena u vladi treba da predstavim novog ministra kulture, a Vi mi tu pričate neke nevažne stvari. Slušajte, da ste iz ovih stopa napustili ovaj kabinet i ovu zgradu. I zaboravite sve ovo što se danas dogodilo i o čemu smo pričali. Vratite se tamo odakle ste i došli. Nama takvi ne-tre-ba-ju!!! Mi nismo tražili NAJBOLjE!
__________________________________________________________________________________
Ana Stjelja (Beograd, 1982). Doktor književnih nauka. Piše poeziju, haiku, aforizme, dečiju poeziju i prozu, kratke priče, putopisne eseje, književnu kritike, stručne i naučne tekstove. Prevodi poeziju i prozu sa engleskog, španskog, portugalskog i turskog jezika. Dobitnik nekoliko značajnih domaćih i međunarodnih nagrada. Član Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Društva književnika Beograda, Udruženja novinara Srbije i Međunarodne federacije novinara. Samostalni umetnik. Objavila zbirku aforizama Oksimoron (2016).