Časopis „Oksimoron” predstavlja izbor iz aforizama Željka Želeta Jovanovića „Pišem poput Dostojevskog i drugi aforizmi”
Vilma Kremenko je jedna od retkih žena koja je od početka znala da se udaje
za pećinskog čoveka.
Za vreme kupovine osećam se kao dete.
Kupio bih svašta, ali nemam pare.
Pišem poput Dostojevskog.
Uz plamen sveće.
Može da računaš na prste ili digitron, ali ne i na ljude.
„Pa sedi još malo, samo što si došla, ne moraš odmah da ideš“ –rekoh
svojoj plati.
Kako je rastao televizor, tako su rasle i laži na njemu.
Nije istina da vladu sačinjavaju samo lopovi.
Molim za rodnu ravnopravnost.
Imamo i lopovke.
Može sasvim lepo da se živi od kockanja.
Znam čoveka koji drži kockarnicu.
Mnogo se češće rđa nađe na gvozdenim vratima nego iza njih.
Obećali su da će na mestu divlje deponije biti zelenilo.
I zaista, neko je tamo danas istovario zelenu kadu i plastičnu jelku.
U bajkama ima mnogo istine.
Recimo, istina je to da u bakinom krevetu jedino neka životinja može da
legne.
Eh, što ček nije kumstvo pa da se ne odbija...
Kod nas je tolika gužva u saobraćaju da se deca koja se naprave u automobilu
najčešće i rode u njima.
Igla i ploča –asocijacije su kako za gramofon tako i za narkomaniju.
Kod nas je večito proleće.
Stalno cveta kriminal.
Naše društvo opravdano pati od hipohondrije,
Pokloni obavezuju, a da vidite tek šta mito radi...
__________________________________________________________________________________
Željko Žele Jovanović (Kragujevac, 1989). Bavi se pisanjem aforizama, satirične poezije i proze, i poezije za decu. Objavuje u dnevnim novinama, književnim časopisima, i na internet portalima. Član je Beogradskog aforističarskog kruga i književne radionice SKC-a u Kragujevcu. Objavio je zbirku aforizama „Ostavite nešto apokalipsi“ (2020.) Dobitnik je VIB-ove nagrade za 2021 godinu. Stvara i preživljava u Kragujevcu.
Comments