Željko Željko Jovanović: Masne laži i drugi aforizmi

Ilustracija: AI

Za podmazivanje mašina koristi se industrijska mast, za mazanје naroda koriste se masne laži.

Onaj što ima bezgranično poverenje u političare uglavnom nema ništa drugo.

Dug je loš drug, a naš drug je ponovo prespavao kod nas.

Miriše sloboda. Upalila se instalacija na slobodinom šporetu.

Kod nas se deca političara i deca glumaca najčešće opredeljuju za zanimanje svojih roditelja zato što i jedni i drugi nasleđuju talenat za glumu.

Uvukao se u politiku.

Teško će se izvući.

Rodila se mala afera. Još dve-tri takve i možemo ovu godinu da smatramo rodnom.

U našoj nacionalnoj kuhinji danas su na meniju iznutrice – isprani mozgovi i zli jezici.

Upozorenje za dijabetičare:

Ministar će slatko da laže!

Sizifu bi kod nas bilo najvažnije da pregura mesec.

Kucao sam istu šifru na vratima, ali se nisu otvorila. Primeniću isti metod i kod glasanja.

Vlast tvrdi da živimo sve bolje, ali mnogi ipak umru.

Ubiće nas to nepoverenje.

On mora da je jedan jako vaspitan mladić.

Čak dve vaspitne ustanove su radile na njemu.

Nikako ne može da pohvata konce.

On je hirurg sa kupljenom diplomom.

Glasam uvek po savesti, a savest mi ne dozvoljava da glasam besplatno.

Juče isplatio kredit, a danas ga napustila žena.

A mislio je da zajedno dele i dobro i zlo.

Isprani mozgovi su pogodni za pisanje nove istorije.

Fotelje mogu da se podignu ili da se spuste, ali nekako se oni koji sednu u nju uvek podignu.

Lepo vreme izmami šetače, ali isto to uradi i ružno.

Dok drugi lepe sličice svojih fudbalera u album, mi zbog naših odlepljujemo.

Kad treba da skupljamo šljive nigde nikog, ali kada treba da se skupimo da pijemo svi dođu.

Ne nosim više dokumenta u novčanik.

Ako mi ga ukradu, makar neće znati ko je taj bez prebijene pare.

Tokom leta se mnogo više radi u državnim institucijama.

Rade klima uređaji.

Samo kod nas može da niko ni sa kim ne priča, a da opet kruže priče po selu.

Pa šta što nemamo more?

Mi plivamo u dugovima.

U policijskoj školi je tako lepo istukao nastavnika, da su mu odmah dali svedočanstvo.

Žali se jedan roditelj:

Kao dete je gurao prste u nos, utičnicu, a sada kada treba da se guraju prsti u tuđi džep on neće.

Pile koje se izleglo u supermarketu, od prvog dana se pravilo važno videvši cenu piletine.

Nije ušao kod komšije godinama, ali kada je sleteo kolima sa puta uleteo mu je pravo u kuću.

Eto kako nesreća zbližava ljude.

Ostavili smo papagaja ispred televizora da bi naučio da priča, dok jednog dana tokom vesti nije svo perje sa sebe počupao.