Preko sveta sa osmehom - Marsel Salimov i njegova globalna avantura humora i prijateljstva

Marsel Salimov

Poznati baškirski pisac i satiričar Marcel Salimov (Mar. Salim) nastavlja svoju životnu misiju izgradnje mostova kroz smeh sa novim višejezičkim zbornikom Preko sveta sa osmehom.

Knjiga počinje poglavljem „Ambasador humora”, u kojem Salimov istražuje plemenitu umetnost duhovitosti kao univerzalnog jezika. Kroz eseje kao što su „Prijateljstvo počinje prvim susretom”, „Baškirski pisac dao intervju britanskom časopisu”, „ETG je ponovo u Ufi!” i „Kako humor ujedinjuje narode sveta”, on sa toplinom i ironijom razmatra komunikaciju, kulturu i zajedničku radost ljudske povezanosti.

Drugi deo, „U jeziku prijateljstva”, predstavlja izuzetnu književnu panoramu, prikazujući dela autora na više od dvadeset svetskih jezika — od baškirskog, ruskog i tatarskog do engleskog, francuskog, nemačkog, turskog, poljskog, italijanskog, grčkog, azerbejdžanskog, kazahstanskog, uzbekistanskog, kirgistanskog, tadžikistanskog, komijskog, jakutskog i kineskog. Ova višejezična harmonija pretvara knjigu u živi izraz Salimovove poruke: iskren humor prevazilazi granice.

Poznati baškirski satiričar Marcel Salimov, široko poznat pod svojim pseudonimom Mar. Salim, nudi svetu književno putovanje koje prevazilazi granice u knjizi Preko sveta sa osmehom. Ovaj izvanredni višejezični zbornik svedoči o ujedinjujućoj moći humora, jezika i ljudskog duha.

Marsel Salimov is Ašraf Abul-Jazid

Sa srcem punim zahvalnosti, autor iskreno zahvaljuje britanskim piscima Dejvidu Periju i Garetu Stampu, kao i naučnicima sa Instituta za humanističke i društvene nauke Univerziteta za nauku i tehnologiju u Ufi, za njihovu neprocenjivu jezičku pomoć koja je omogućila realizaciju ovog ambicioznog projekta.

Kroz svoj živopisni izraz i prepoznatljiv, topao humor, Marcel Salimov još jednom dokazuje da osmeh — iskren i nevin — ima moć da poveže ljude, gradove, nacije i kontinente. Njegova dela osvetljavaju istinu da humor, u svom najvišem obliku, nije samo zabava već most dobre volje među ljudima.

Preko sveta sa osmehom predstavlja blistavu književnu proslavu jedinstva u različitosti — radosnu mozaik kultura ujedinjenih smehom, međusobnim poštovanjem i prijateljstvom. U ovom izvanrednom zborniku, Marcel Salimov (Mar. Salim) okuplja ne samo svoj duh i mudrost, već i životno uverenje da je humor most preko jezika i srca. Svaka stranica sija njegovom karakterističnom toplinom, pretvarajući satiru u dijalog, a smeh u razumevanje. Dizajn knjige dodaje još jedan sloj značenja: prelepo je ukrašena portretima, fotografijama i dokumentarnim zapisima sa bogatog kreativnog puta autora, beležeći trenutke iz decenija književne razmene, susreta i putovanja — vizuelna svedočanstva o životu posvećenom umetnosti, prijateljstvu i kulturnoj diplomatiji.

Imala sam privilegiju da ovo vidim iz prve ruke kada smo se sreli u Moskvi (19–22. septembar) tokom Drugog svetskog kongresa pisaca, koji je organizovala Svetska organizacija pisaca (WOW). Tamo sam imala čast da moderiram okrugli sto na kojem je Marcel Salimov govorio — sa istim blagim humorom i velikodušnim uvidom koji ispunjavaju stranice njegove knjige. Slušajući ga, osetilo se da osmeh autora nije samo metafora, već živi simbol njegove filozofije: da kroz smeh čovečanstvo nalazi svoju najdublju povezanost.

U delu „Vaspitanje”, Marcel Salimov isporučuje oštru satiru o modernom roditeljstvu i muškoj sujeti. Narator, kojeg njegova supruga stalno kritikuje zbog lošeg odnosa prema sinu, insistira na poboljšanju dečijeg ponašanja kroz staromodne kazne — ukore, batine i „vreme u ćošku” — dok supruga traži „pravo vaspitanje”. Kada je primoran da prisustvuje roditeljskom sastanku, nevoljno odlazi, gladan i ljut, da bi odmah bio očaran elegantnom učiteljicom svog sina, Tankhlu Fazilovnom. Njene smirene reči i ljubazan osmeh transformišu njegovu celokupnu ideju o obrazovanju. Želeći da je impresionira, revnosno prihvata njen savet, proučava pedagoške knjige i vodi sina u muzeje i na kulturne događaje — sve pod njenim odobravajućim pogledom. Udarni humor priče leži u tome što njegova nova „pedagoška strast” proističe ne iz očinske mudrosti, već iz zaljubljenosti i sujete. Salimov se ruga i lažnom moralnom stavovima i komičnoj ljudskoj sklonosti da se uči samo kada je neko laskav.

Marcel Salimov u „Burdocku” (čičku) stvara moralnu basnu u obliku pastoralne pesme, gde satira cveta ispod smirenih prizora livade. Među nežnim cvetovima i skromnim travama pojavljuje se čičak — samoproklamovani „Njegovo Veličanstvo“. Ono što počinje kao bezopasno pojavljivanje uskoro se pretvara u alegoriju o aroganciji i samoprevare. Rastuća gordost čička, prezir prema „sitnim travama i žbunju” i san o vladavini nad livadom ogledaju ponašanje sujetnih vladara, egoističnih lidera ili samoljubivih pojedinaca koji svoju važnost mešaju sa veličinom.

Salimovljeva upotreba rime i ritma dodaje varljivo nežan ton, što oštro kontrastira sa oštrinom poruke pesme. Sama priroda postaje scena moralnog pada: kada dođu kosci, sve je pokošeno, ali čičak ostaje — ružan, trnovit ostatak sujete na praznoj livadi. Njegovo preživljavanje nije trijumf već podsmeh, podsećajući da ponos izoluje, a ne uzdiže.

Pesnik završava gotovo biblijskom molitvom — „O, Bože, spasi nas od ovakvih ljudi!” — pretvarajući satiru u etičku molitvu. „Burdock” tako stoji kao pesničko upozorenje protiv licemerja i naduvane ega, otkrivajući Salimov karakterističan humor koji se smeši čak i dok pogađa.

Autor: Ašraf Abul-Jazid