Časopis „Oksimoron” predstavlja humoresku Dušana Dojčinovića „Vuk Karadžić, po prvi put u Parizu 2022. godine”
Vuk Karadžić, po prvi put u Parizu 2022. godine, pred sam početak teniskog turnira Rolangaros.
- M'sje Karadžik!
- Karadžić, bleso!
- Ć, kao ćuran! Feršten!?
- Ja ne razume nemački!
-Njemački ne razumiješ, onda parlaj po francuskom, pa ćemo stići do Pešte, Beča i Stambola, dok se sporazumijemo, ja i ti!
- Gde Vam je maska!?
- Ova li brnjica od platna!? Ih, što nas bog poštjede te zime na Svetog Jovana!
- 'oćeš ti da staviš maska, ili da ti pišem kazna!?
-Evo!
I Vuk Karadžić pokri maskom duge, guste brkove…
- Daj mi fes! - drsko će Francuz!
- Ne pipaj mi fes! - reče Vuk i lupi ga po prstima.
- O-la-la! Pa Vi se ljutite, gospodine Karadžik!
- Ne, nego je pljeskavica ljuta! More ne pretjeruj, no daj da pišemo kako govorimo, i čitamo, kako je napisano! - reče Vuk.
Karadžić.
- Toga nema u Francuska.
- 'si vakcinisan!?
- Što!? - začuđeno će Vuk.
- ' si, primio vakcinu protiv kovid!?
- U nogu jesam, injekciju, prije nego su mi je odsjekli, a u ruku, jošte nisam, i vala, neću! I Nole, je u pravu!
- O-la-la! I ti se baviš sa globalna politika Karadžik!?
- Daj mi more, pasport, pa da sedla konje, moj kočijaš!
- A, a…! Ne, dam!
- More davaj, pasport, odsjekli ti, da bog da, Turci, ruku!
- Eve ti, šipak! -pokaza mu Francuz, palac između kažiprsta i srednjeg prsta.
U tom času, ko na Svetog Savu, sevnu i zagrme, kad mu vreme nije nad Ajfelovom kulom... Vuk Karadžić nestade sa munjom negde uz reku Senu… Ostade mu samo štap, par iščupanih strana iz Starog Zavjeta, po Vuku Karadžiću, iz Svjatago Pisma, štula, naočare, i crven' fes. Francuz se šokira, i držaše, još dugo levom rukom za glavu, dok mu se desna ruka, potpuno zgrči.
Dođe i hitna, i u belim mantilima ga sa tom zgrčenom rukom, sa šipkom u šaci, od zgrčenih prstiju, prevezoše u bolnicu, sa plavom fasadom, u Parizu.